Долази нам Божић, свети дан који најављује Богорождество уз посланицу: МИР СВЈЕМ! То је дан када се опраштала крв међу највише завађеним, када се љубав велика чинила још већом и када се није гледало ни ко је правоверан а ко не. Ко тебе каменом, Ти њега хлебом. Посланица коју сам још као младић слушао од свог духовника, јер сам веровао.

И данас верујем још јаче и још више, јер видим мржњу, похлепу завист, жељу за уздизањем над другим по цену његовог унижења, уз гомилу нечасних оптуживања баш оних правоверних и неукаљаних, само да они не би остали чисти и да би се испрљали од оних који то чине без образа, без аргумената и без људске части. Знам да ће се препознати и да ће у свом нечастивом гневу постати још јачи, али то ми и јесте жеља.

Морам да Вас подсетим на Каина и Авеља, на Јуду за време тајне вечере, на Вука Бранковића и норвешког Квислинга. Невероватно је и несхватљиво да су чинећи сва непочинства били свесни да улазе у историју, само ће ми до гроба остати нејасан пут који су изабрали. Исто тако мислим и желим да њихове душе малих људи буду спашене, без обзира на све грехе… Није случајно да се у српском грбу и данас налазе четири оцила окренутих леђа. “Не дај боже да се Срби сложе!”. И док се наши противници нескривено радују хорди која је умислила да поведе адвокатуру Србије недоличним обраћањем, увредама и популистичким подилажењем масама, неистинама и задивљујућим незнањем ствари, они који виде знају да није снег пао да покрије брег, већ да свака звер покаже свој траг! И у томе јесте добробит оваквих кризних времена, јер жито се лако одвоји од кукоља.

Сада, после четири месеца се јасно закључује да су сви припадници ванинституционалних групација имали јасан задатак да компромитују све оне који су повели протест адвоката Србије. Да подсетимо: АКУС је оживео на дан кључан за протест уз најаву “увоза” адвоката из Црне Горе и Републике Српске, уз тврдњу оснивача да је све то урађено у оквиру Коморе Србије. Тога дана су се појавили наслови “Раскол у адвокатури”, наравно код режимских медија “Телевизије Пинк” и у “Информеру”, који до тога дана нису речју поменули протест адвоката, дате су насловне стране и ударни термини “Вођи” организације. Некако је препознатљива дружина стала иза те организације. Оснива се и “Друштво адвоката Србије” предвођено извесним Чедом, а за чланове има и оснивача који је одговарао за преваре и није адвокат. Томе Друштву медији дају пажњу истог нивоа као и АК Србије која има 8500 чланова, а то друштво само два. Суочили смо са и са феноменима који се зову: Светозар Вујачић, Дозет, Венцел, Ранковић и други, али њихова имена ће се дуго памтити у редовима адвокатуре Србије. Њихов пакт са нечастивим ће тек након окончања нашег протеста добити своју јасну слику у њиховим мотивима. Међу њима је адвокат који дугује огроман порез (да ли ће му бити опроштен?), човек коме је обећано да че бити јавни бележник… Има и других, али…

“Генерали после битке”, како то обично бива, ћутали су “храбро” и чували своју јефтину кожу “кад је грмело”. Нешто их се не могу сетити на прапочетку свега у нашим протестима у мају и јуну 2014. Не могу се сетити ни њихове “храбрости” пре одлуке Коморе Србије на сусретању адвоката Београда испред Палате правде, али се итекако добро сећам колеге који нам се први обратио. То је колега БРАЈЕР, који ће бити убудуће суховити водитељ свих наших сусретања и окупљања. Сећам се надахнутог говора колеге Радослава Недића, а нисам заборавио и то да сам тада изговорио “мој избор између славе у професији и живота у подаништву није био тежак. Изабрао сам славу у професији”. Сећам се иступања колеге Зорана Јеврића, Јасмине Милутиновић, колеге Срђана Сикимића, Слободана Шошкића, колегиница Гордане Илић, Бранкице Орловић, Биљане Дражевић, Слободана Милутиновића и Живорада Лекића. Храбро, несебично и са јасним опредељењем, када се још није знало како ће реаговати Власт, а прећено нам је и применом силе. Сећам се и Одлуке Владе Србије о стављању упутства о протесту АК Србије ван снаге… Сећам се и конференције и Скупштине адвоката 13. септембра 2014. године у Дому синдиката и храбрих говора изабраних председника Комора у АК Србије. Сећам се КОНГРЕСА АДВОКАТА у Сава центру где је било 4500 адвоката, сећам се наша два величанствена скупа код Владе Србије са по око 5000 учесника “Ћутањем на ћутање”. Сећам се окупљања на Тргу Николе Пашића “у минут до дванаест” где је било готово 6000 адвоката Србије, небројаних непроспаваних ноћи, претњи, брига и слутњи. Хиљаде пређених километара људи из управног одбора Коморе Србије, председника и колега из Комора у саставу АК Србије, који су одговорно вршили своју дужност и сваки пут долазили лично да дају свој улог у очување образа професије. Знам и шта су урадиле Јасмина Милутиновић, Мирјана Јовановић Томић и Тања Арсић (којој је уништена кућа)…

…и онда, не желим да поменем њихова имена. Видели су да се подигла сва српска адвокатура. Видели су да су ствари кренуле у добром правцу, да се професија уздигла и по први пут постала цењена и поштована од грађана. Схватили су да се десила историја и пожелели да се укрцају на вагон у коме су они најзаслужнији, они који су препознали тренутак да је “крајње време и да је сад или никад”. Они којима је дата пријатељска шанса да буду део најлепше саге о српској адвокатури су решили да погазе све оне који су повели Српску адвокатуру у непролазну славу и поштовање професије. Дрзнули су се да вређају и оптужују оне који су поднели највећи терет, стављајући на коцку своју слободу, породицу, имовину, канцеларију, оптужујући их да су издајници, да су незналице и да “своје савете могу делити сељацима у околини Чачка”, да су чланови Чедине издајничке партије, да су СНСовци, да су п…е…

Е, то неће моћи! Прво, драги моји, пребројте се, па се јавите. Друго, немојте да неке од вас подсећам на ваше политичке (поданичке) каријере, на вашу мизогинију (јер коњима, женама и суду не треба веровати, како рече један од вас)! Добро је да сте се ипак потписали. Толико храбрости сте имали драги моји “генерали после битке”. Морам да вас подсетим и на вашу потребу ванинституционалног удруживања, која јасно говори о вашој неспремности да се покажете у оквиру институције у којој сте положили заклетву, баш као и ја пре више од тридесет година. Зато имам право да вас питам. Где сте били у време протеста на управним одборима ваших Комора и на Слупштинама да изађете са својим идејама за боље сутра у адвокатури? Зашто нико од вас није проблематизовао преговоре и одлуке Управног одбора АК Србије на недавно одржаној Скупштини АК Србије? Зашто тада нисте јавно изрекли неповерење? Зашто нико од вас није дошао ни на један УО АК Србије да каже зашто је незадовољан, у очи онима које као тетке оговарате, понижавате и вређате иза њихових леђа? Зашто покушавате ван Коморе да организујете скупове? Зашто не предајете ваше захтеве Комори? Да ли сте ви паралелна паракомора која се стиди онога што смо сви заједно урадили? Нема шта, храбро, витешки и иза леђа!

Можда сте приметили да никоме од вас нисам драги моји “генерали после битке” узвратио ни једном једином увредом, иако су ме неки од Вас окитили “лепим” епитетима. То се и неће догодити ни овога пута јер сам дубоко свестан да комуникација коју ви господо водите није достојна господе адвоката. У нашем кодексу је такво поступање забрањено и, у случају да до тога дође, постоји одговарајућа процедура.

Нисам сигуран у ваше мотиве у току трајања протеста, имајући ваше понашање у виду. Чини ми се, или се можда варам, да ваши позиви на ако треба проливање крви и батине (која има два краја), а што је изречено као претња колегама, представља добијени задатак из одређеног центра моћи да се разбије јединство адвокатуре које до данас није виђено, а вама је то господо очигледно циљ (јер како се види на неким мрежама, већ делите функције) уз наравно властиту промоцију на таласу оних који су довели до историје у професији и завидног угледа кога је адвокатура постигла код грађана. Оно што треба да се зна, нећемо дозволити ПОЛИТИЗАЦИЈУ струке!

На крају, очекујем коментаре на овај текст, које ћу свакако примити к знању, али исте нећу коментарисати, без обзира на њихову природу и тежину и овом темом се више нећу бавити. Све што сам написао представља потребу да вас подсетим да адвокати нису обичан народ и да њихово памћење и знање сеже много даље у прошлост него што је то случај са обичним људима.

Жао ми је што се не читају саопштења Стручног тима господо “генерали после битке”. Драги моји из “Шин фејна”, погледајте разлику између јавнобележничког записа и солемнизације. Да ли ико од вас зна да је легализација такође солемнизација и то је увек тако када се ради о било ком виду овере од стране државног органа? Или је можда било потребе да вам Јасмина Милутиновић напише народски а не као адвокат да је грађанима враћена пословна способност. Да јавни бележник неће бити тај који ће моћи да одбије оверу, а ако то учини, да о ће о његовом одбијању по приговору у року од осам дана одлучивати суд? Да ли знате да ће јавнобележнички запис бити обавезан само код три врсте уговора, а да ће сви приватни правни послови бити сачињавани од стране адвоката и само оверавани (солемнизовани) од стране бележника? Ово вас питам, јер у вашим расправама осим увреда, понижавања и негативне енергије према онима који су најпреданије радили за грађане и нас нисам видео ни једно једино стручно питање. Али сам зато видео које смо епитете од вас драги моји “генерали после битке” добили. Од стране Министарства правде ћемо добити писани текст договорених измена Закона о јавном бележништву и пратећих закона, о чему ће се изјашњавати Управни одбор и Скупштина АК Србије и биће објављен на Сајту АК Србије. Можда је то тренутак истине за вас “генерали после битке” да кажете да смо издајници….или?

Ипак, иде Божић. Адвокати су у праву! Адвокати више никада неће ћутати! А нашу заклетву да ћемо се у свему придржавати Устава, Закона и Статута Адвокатске коморе ћемо поштовати, јер другу алтернативну адвокатуру немамо.

МИР СВЈЕМ!

ДРАГОЉУБ Ј ЂОРЂЕВИЋ, адвокат у Београду